moji koraci
dijana
Blog
srijeda, ožujak 18, 2009
E moji dragi gosti,
Baš tako, znate vi zašto sam ja napisala prošli post. 
Upravo da se ispraznim, da lakše dišem.
Kažeš "post je prepun gramatičkih grešaka, pa je suprotno od 
prijašnjeg posta , ja sam se izjadala, dobila podršku, situacija je 
krenula svojim tokom, dobrim, kao i uvijek. Sagledaš situaciju iz tuđih očiju, oldtajmer  dobro zna kako i zašto ja pišem. Nemreš stoji kao 
stup uza me, farfalina i zodax daju do znanja da su tu, neke druge 
osobe se jave malo manje javno, i eto, kad se male ruke slože, 
sve se može
. Svako može djelovati iz hira i inata, 
takve situacije nikada ne donose dobro sa sobom. 
A ja imam vas, koji mi date mogućnost da vidim šta bi bilo kad bi bilo. Je, istina, danas si dobar sutra ne valjaš, to je život, ali odgovor kako dalje je došao, upravo od onih koji znaju kako je kad ostaneš sam. 
Ovo je moj kutak u svemiru koji mi je kao vreća za boksanje
kad god me nešto muči ja se vratim ovamo, jer znam da posoji tamo netko ko me dobro pozna, iako ne u real lifu ali prati i vidi stvari koje se meni ponekad zamagle. To je život, ide gore ide dolje. Ovi meni dragi ljudi su mi dragi upravo iz razloga što su neutralni i prizemni kad sam ja ometena svojim mušicama i ne prosuđujem pravedno, kad se meni ruši sve oni pokupe i sagrade opet. Jednostavo su tu i ne traže ništa zauzvrat ako mi daju savjet. Drago mi je da sam opet našla podršku u vama jer u danšnje vrjeme je toga sve manje. Moj zakoniti i ja smo pronašli put za dalje, a da će biti opet drmalica i problema to je jasno kao dan. Kao što oltajmer reče, udari ti svašta u glavi pa zaboraviš neke stvari. Hvala vam što ste tu i što ste takvi kakvi jeste. Avama ostalima sam eto dala temu za razvlačenje, razloga za preucavanje, svađanje, vidite, svako zlo za neko dobro, pa makar to dobro bilo vaše prepucavanje, očito vam treba. Do sljedećeg puta dragi moji, odlazi cirkus-


maturskiradovi @ 08:30 |Komentiraj | Komentari: 25 | Prikaži komentare
srijeda, ožujak 4, 2009
Evo me, na raskrižju.
Došao je kraj mom roza životu. Neznam kako dalje. 
Došli smo do kraja. Moj zkoniti i ja smo korak pred rastavu. 
Sve tone, i ne bi bilo tako teško da nije djece.
Ja konačno imam dobra posao, no ako se rastavim onda moram dati 
otkaz jer nema tog vrtića koji bi pokrivao moje smjene. Djecu da 
ostavim ne dolazi u obzir, a ako dođe stvarno do rastave bez ovog 
posla si neću moći priuštit ni stanarinu a kamoli vrtić. 
Kako dalje stvarno ne znam.
Mislim, rastava se mogla očekivati, većodavno, samo smo krpali nedostatke braka. Malo ja malo on.
Ali sad je došao kraj. Sinoć sam mu rekla sve ono što mi leži 
na duši već duže vrijeme.
Kako sad nastavit????????
Kako uspjeti sa troje male djece??? Komu se obratit??? 
Gdje potražit dobar savjet???
Dati otkaz i uvaliti se u govna???? E fakat imam osjećaj da sam na visokoj litici i da nemam ništa da se uhvatim a tlo mi bježi pod nogama.
 
maturskiradovi @ 08:27 |Komentiraj | Komentari: 39 | Prikaži komentare
subota, siječanj 10, 2009



 

Dragi moji, ne znam od kuda da počnem, ima svega i svačega. 
Kao prvo želim vam sve naj naj naj naj naj naj naj naj naj 
za novu godinu, iako je vrijeme za STEZANJE REMENA, 
i iako nam je GRINCH UKRAO BOŽIĆ, ja se ne smijem žaliti.


Ide mi kao po loju. Radim kao zamjenik voditelja, imam plaću koja obećava uskoro uvođenje flat rate interneta, kupovanje cipela klincima kada to zatreba bez razmišljanja o svakoj kuni. Kada sam dobila prvu plaću umalo me nije strefio srčani. 
Morala sam neko vrijeme biti na obuci u varaždinu i petrinji, 
ali moj zakoniti je doma sa djecom sve odradio cakum pakum. 
Bio je i mama i tata i domaćica i sve što je bilo potrebno. 
Zasužio je medalju. Ja sam se obučila i sad već radim u puli.


Jučer sam odradila prvu samostlnu smjenu. 
Došlo mi je da pjevam onu od tbf-a, 
JA SAM GENIJE, ČUDO PRIRODE.


Sve mi išlo da bolje nije moglo, uz par greškica u koracima ja sam odradila sve  tako da je dućan ostao čitav, čist i nije mi izgorio.

Eto, to je razlog zašto me nije bilo, nadam se da će te svi vi sad manje zamjerati šta me nije bilo i zajedno samno biti sretni šta sam konačno pronašla mjesto pod suncem i počinjem normalno živjeti, doprinositi i osjećati sreću jer nisam samo doma.

Svima vama sve najbolje želim, nadam se da će svi doživjeti ovakav preokret u životu i konačno biti sretni.

O stanju na poslu u puli jedan drugi puta.

Hvala  vam svima što me niste zaboravili. 

LJUBAC

maturskiradovi @ 09:52 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.